Zovemo se Vera i Jovan Crnobrnja i živimo u Pančevu. Odgajivačnicu bullmastiffa pod nazivom "Gamekeepers of wuthering Hights" registrovali smo 2002 godine. Narednih godina uvozimo nekoliko kuja i mužijaka izuzetnog genetskog potencijala, potomke svetskih, evropskih, engleskih šampiona koje želimo da iskoristimo kako bi dobili prepoznatiljv, sopstveni tip rase. U tome smo gotovo uspeli. Već u proleće i leto 2005. godine dobijamo tri legla izuzetnog kvaliteta. Do sada smo vrlo zadovoljni uspehom i radom odgajivačnice. Uspevamo gotovo u potpunosti da dobijemo ono što želimo od naših pasa, mada naravno imamo još puno zamisli i planova, koje želimo da ostvarimo.
Trudimo se da u odgoju u potpunosti ispoštujemo standard rase. Posebnu pažnju obraćamo na tipičnost rase. Gajimo izuzetno krupne primerke. Mužijaci su su samom vrhu standarda visine 69 cm, a težine i do 70kg. Takođe obraćamo pažnju na karakter rase. Poznato je da je bullmastif pas čuvar modernog tipa, izuzetnog karaktera, odmeren, miran i staložen. Ne flegmatičan! Gotovo nikada nije agresivan jer je svestan svoje veličine i snage i koristi je samo kada je ugrožena teritorija koju čuva i smatra je svojom. Tada uljeze onesbosobljava obaranjem na zemlju. Bullmastiff ume da proceni kada i kako treba da reguje i nikada ne greši. Inače vrlo je umiljat porodičan pas. Tome zapravo i težimo. Do sada naših pasa ima u svim okolim zemljama: Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Grčkoj, Mađarskoj pa čak i u Danskoj i Švajcarskoj. U oktobru 2005. godine u Pančevu smo uspeli da okupimo ljubitelje i odgajivače bullmastiffa u zemlji i osnovali smo klub za čijeg je predsednika izabran Jovan Crnobrnja |
PRIČA O ČEDI: Cela priča o odgoju Bullmastifa počinje sa psom Čedom. Čeda je bio Jovanov prvi Bullmastiff. Jovan je u decembru 1998. godine imao 18 godina i bio je učenik na praksi u veterinarskoj ambulanti. Tada je čuo za psa čija je životna priča bila surova i tužna. To je bio Bullmastiff star 2 godine. Do tog trenutka surovi ljudi su ga korisitili za borbe, a kada im više nije bio potreban, kada je bio na samrti, umoran i u teškim ranama i bolestima, predali su ga u šinteraj gde je trebalo da bude uspavan. Istog trenutka odluka je bila konačna i Jovan je preuzeo bolnog psa, odveo ga kod sebe i počeo da ga leči. Pružio mu je svu potrebnu ljubav i pažnju što je pas kasnije umeo da uzvrati. Vrlo brzo se oporavio i od 2000. godine postaje šampion u lepoti na izložbama u celoj zemlji. Čeda je bio odličan priplodnjak, jer je za kratko vreme upario 33 kuje. Još uvek je živ i koristi svoji zasluženu penziju. |
|
